12 гневних људи је филм Сиднеија Лумета из 1957. базиран на истоименој драми о члану пороте који мора уверити осталих 11 чланова како морају ослободити осумњиченог на основу оправдане сумње. Филм је познат јер је за снимање коришћена само једна просторија (соба за поротнике), изузев кратког приказа суднице и тоалета.
Прича почиње са завршним речима адвоката у случају убиства, а судија након тога даје упутства ћлановима пороте. Као иу сваком таквом суђењу, чланови пороте морају анонимно донети одлуку да ли је оптужени крив или није. (У америчкој судској пракси неуспех у доношењу одлуке резултира поништењем суђења). Осумњичени у случају је младић који је оптужен да је убио свог оца. Пороти је речено како ће евентуална осуда значити смртну казну (нешто што се у данашњем америчком правосудном систему не би могло догодити). Дванаесторица мушкараца прелазе у собу за пороту, где почињу расправу. Током њихове расправе, ниједан поротник не сме звати другог именом јер су она непозната, али, међутим, на крају Свеенеијев и Фондин лик откривају своја презимена. Фондин лик се презива Давис, а Свеенеијев МцАрдле.
No comments:
Post a Comment